|
 
Akvarel boje 
Istorijat
Akvarel se oduvek smatrao jednom od najfinijih slikarskih tehnika. Prve boje su se, zapravo, sastojale od mešavine vode i zemljanih boja kojoj se, zbog veće otpornosti na svetlost, dodavala gumiarabika. Tek je u XIX veku akvarel stekao veći značaj, zahvaljujući, pre svega, radovima Sezana, Turnera i Dufija. Sastav boja je sve do danas ostao nepromenjen.
Karakteristike
Lefranc & Bourgeois proizvodi dva niza boja sa vodenom bazom:
Linel, boje za umetnike, u tubama od 5 ml, u 80 boja i sledećih osobina:
- visoka pigmentacija (bogata pigmentacija izuzetno fine zrnatosti)
- visoka otpornost na svetlost
- brzo sušenje
- vezivni medij: gumiarabika
Niz finih vodenih boja u 1/2 posudicama u 21 boji, koje deluju izuzetno transparentno zahvaljujući kvalitetu pigmenata i gumiarabici kao vezivnom elementu. Pakuje se u jedinicama na blister kartonu i u plastične ili drvene kutije.
Materijali
Voda
Pre započinjanja slikanja uzmite tri posude i napunite ih vodom:
- jednu za razređivanje boje,
- jednu za pranje četkica, i
- jednu za ovlaživanje osnove.
Hartija
Svetlina akvarela potiče od beline papira. Papir za akvarel od 300 gr je idealan izbor, jer ga ne treba širiti i ne stvaraju se nabori. Ako, međutim, koristite lakši papir, moraćete da ga raširite i fiksirate na ivicama da ne bi došlo do boranja.
Olovka
Pre nanošenja boje, crtež se mora skicirati olovkom HB tvrdoće, ali paziti da potezi budu veoma lagani i linije tanke, da se ne bi videle kada se prekriju bojom.
Četkice
Treba uvek koristiti četkice koje dobro zadržavaju vodu: od veveričje dlake, samura ili izvesne sintetičke četkice. Za meke linije koristiti male, zaokrugljene četkice. Za pozadinu se koriste ravne četkice (veličina zavisi od površine koju treba pokriti). Četkice se čiste trljanjem na običnom sapunu, a potom se isperu tekućom vodom. Pažljivo se osuše čistom krpom. Po sušenju im se prvobitan oblik vraća prstima, a čuvaju se vrhom nagore.
Mešanje boja Preporuka je da se počne najsvetlijim bojama, te da se nastavi tamnijim nijansama, bez potpunog prekrivanja papira, jer bi inače slika bila tamna. Sloj boje treba da je tanak da bi slika bila svetlija, tj. da svetlost može da dopre do papira. To se postiže razređivanjem boje vodom i dobija ceo spektar svetlih nijansi i potrebna prozračnost.
Ne mešati više od dve boje da bi se izbeglo opšte sivilo. Akvarel karakteriše suptilna igra svetla. Treba se truditi da se uvek stvori maksimalan kontrast.
Pozadina Uvek početi od izrade pozadine. Većom količinom vode razredi se dovoljna količina boje da se pokrije željena površina, pa se potom papir navlaži sunđerom. Ako se papir sjaji, stavilo se suviše vode, te je treba upiti suvom krpom, ali tako da se vlažnost papira zadrži. Boja se nanosi odmah.
Aditivi Sledeći Lefranc & Bourgeois aditivi pospešuju završnu obradu akvarela:
Graphigum: tečnost koja se primenjuje pre slikanja onih površina papira koje treba da, po završetku slike, ostanu netaknute. Graphigum se prosto ogrebe na kraju, te ostaju oštre konture dela nepokrivenog bojom. Graphigum se po mogućstvu nanosi starom četkicom. Prodaje se u bočicama od 75 i 250 ml.
Ox Gall: da bi boja bolje i lakše prijanjala na osnovu. Razređuje se vodom pre upotrebe. Prodaje se u bocama od 75, 250, 500 i 1000 ml.
Bezbojni lak: na bazi sintetičkih smola; nanosi se četkicom i ne razliva boje. Slici daje zaštitu, a istovremeno zadržava prvobitnu luminoznost i transparentnost; slika ne žuti. Prodaje se u bočimama od 75 ml.
|
